Seansa br 7 - peti deo

Sledeci primer bi trebalo da ima mnogo smisla za vas. Da sam ga bar ja razumeo u vreme kad sam prolazio kroz najgore godine moje socijalne anksioznosti. Objasnjava mnoge stvari koje nas drze "dole" i cine da se osecamo kao da nam nikad nece biti bolje.

Ja treba da promenim moje razmisljanje o tome sta radim. Ili drugacije, ja treba da idem na taj skup, recimo na zabavu na poslu. Hiljadu puta sam bio i jos uvek se plasim svaki put kad odem. Da bih zaustavio anksioznost moram sebi reci istinu i prestanem verovati u ANT lazi.

Na primer, trebam sebi reci: Ovo mozda nece biti zabavan dogadjaj za mene, ja ne uzivam da idem na kompanijine zabave. Ali cinim bolje od toga nego sto sam obicno navikao da razmisljam.

Ovo je lepa nova racionalna izjava koja je istinita. Vi ste okrenuli list u vezi tih automatskih negativnih misli. Vazno je okrenuti list u vezi ANT-ova polako, postepeno i nezno. Ne uskacete u najteze anksiozne situacije kad pocinjete. Ali vam trebaju blage situacije koje izazivaju anksioznost. Pocnite govoriti sebi istinu. Preokrenite te ANT misli.

Kazite sebi: Ovo mozda nije moja omiljena aktivnost i u proslosti mi je izazivala anksioznost ali cu verovatno uciniti bolje od toga sto sam cinio u proslosti. Dakle, preokrenite te ANT misli i onda kako cinite aktivnosti postoji sansa da se pojavljuje sve manje anksioznosti. Nakon svega, mi samo govorimo istinu. Ta stara ANT verovanja su nista drugo nego lazi. Ja ucim da prihvatim i verujem u moju sadasnjost i buducnost i to je jednostavno istina.

Kad sam ja bio na koledzu morao sam da idem na kurs da bih diplomirao. Mislio sam da ce mi biti lakse ako zavrsim taj kurs na leto. Ali nisam bio pripremljen za jednu veliku stvar. Za instruktora. U ovom razredu, instruktor je bila niska, mrsava zena u srednjim godinama. Nije bila tip licnosti koji obicno izaziva anksioznost kod mene. Ali je vodila njen razred na nacin koji je jako izazivao anksioznost. Trazila je od nas da predajemo i prozivala nas je. Svakog od nas u svakom razredu, 3 - 4 puta svakog dana.

Bila je glasna, pozitivna, zabavna, improvizovala je i drzala je sve pod kontrolom. Ja sam se odmah osetio vrlo anksiozno. A kad je pocela nasumicno da proziva imena sa liste razreda, moja anksioznost je odletela u nebo. Ja sam ocajnicki zeleo da napustim razred ali sam znao da to ne mogu. To bi me uvalilo u veliku nevolju sa mojim roditeljima. Tako da sam isao na casove svaki dan i patio od anksioznosti. Jedino sam se osecao slobodno na odmorima kad sam osecao veliko olaksanje.

Posto je to bilo letnje predavanje, bilo je svakog dana od ponedeljka do petka pa sam do 12 sati brinuo, bio sam opsednut, i strahovao zbog casa. Znao sam da ce me prozvati. Moje lice bi pocrvenelo, nisam znao sta da kazem, moj um bi bio prazan. Onda bi me spasila tako sto bi rekla nesto i ja bi se osecao budalasto, glupo i posramljeno. Pet nedelja tih casova je bilo pet nedelja emocionalnog mucenja i nocne more za mene. No, ja sam isao svaki dan. Ja sam se suocio sa mojim strahovima. I sta se desilo? Moji strahovi su samo ojacali. Moja socijalna anksioznost je besnela. Moje misli su bile jos negativnije.

Stalno nam govore da ce nam suocavanje sa strahovima pomoci. Ali ocigledno da nije tako. Pa, sta pomaze? Ja nisam znao. Mislio sam da sam bezvredni gubitnik jer nisam cak ni to shvatio. Da sam bar tada znao ono sto znam sad. Trebao sam da preokrenem ANT-ove. Trebao sam da budem neutralan u mojim razmisljanjima. Biti pozitivan mi je bilo komicno i nije bilo racionalno. Evo sta sam trebao sebi reci:

OK, Tomice, ovi casovi ti izazivaju veliku anksioznost. Uspori, duboko udahni i razmisljaj racionalno. Neces umreti u ovom razredu. Nije tako lose kako izgleda. Samo zato sto te instruktorka proziva, ne znaci da ce svet propasti. Ovi casovi ce svakako zavrsiti za nekoliko nedelja. Bice ti dobro i onda mozes otici. Mozda nije tako lose kao sto tvoj um misli da jeste. Mozda, samo mozda, ako usporis i namerno se opustis, bice ti malo lakse sutra.

Onda sam trebao zamisljati ove racionalne misli u mojoj glavi svaki dan. Ponavljanje misli bi promenilo stvari. Mozda ne za pet nedelja koliko su trajali casovi ali bi napravilo razliku nadalje. Ali ja nisam znao kako da preokrenem ANT-ove. Tako da su ovi casovi izazvali veliku anksioznost. Jos uvek se jasno secam i jedina rec koja bi mogla opisati moje stanje je bila: horor. Tada je to bilo traumaticno iskustvo za mene.

Ako vi imate ovakvih situacija, preokrenite ANT-ove i razmisljajte racionalno. Nemojte jos da probate da razmisljate pozitivno. To je preveliki skok i vas mozak jos nece moci to da odradi ili da se nosi sa tim. Zasad samo budite racionalni. Budite neutralni. I ponavljajte i pojacavajte te neutralne izjave vasem umu svaki dan. Nakon odredjenog vremena, one ce potonuti i pocece da prave promene tako da mozete nastaviti da menjate ANT-ove.

Nazad <<     Dalje >>