Seansa br 17 - prvi deo

Ovo je seansa br 17 audioserije Prevazilazenje socijalne anksioznosti korak po korak. U ovoj seansi cemo raspravljati i poceti da resavamo problem koji muci vecinu od nas vec jako dugo vremena. To je pitanje besa i anksioznosti i kako su te dve negativne emocije vezane zajedno u nasim umovima. Ova tema je namerno odlozena za kraj serije jer prvo zahteva cvrste kognitivne temelje da bi efektivno poceli ovo da postavljate na mesto u svom zivotu. Kao sto vec dosad znate, nije svako slican, ko ima poremecaj socijalne anksioznosti. Ali velika vecina nas ima istoriju neprijatnosti jos od detinjstva, da li svakodnevni baraz kritikovanja, emocionalnog apela u domu ili porodici, ponizavanja u skoli ili neki drugi traumatski emocionalni dogadjaj koji smo preziveli dok smo bili mladji.

Posto smo svi razliciti, neki od vas nemaju negativno detinjstvo i vi ne morate da koristite sledeci metod. Ali procitajte ovo, molim vas, i prosudite sami. Jer ako vam bude trebalo, ovo je esencijalni deo slagalice socijalne anksioznosti.

Kad smo bili mladji, nismo smeli odgovarati nazad ili biti asertivni sa onima koji su imali kontrolu nad nasim zivotom. na primer, ako vas je odrasli kritikovao, dok ste odrastali, kriticizam vas je mogao povrediti i ubosti. Ali u vecini slucajeva, vi niste mogli odgovoriti nazad, zbog vase prirodne anksioznosti i straha. Kao deca i adolescenti, mi nismo imali moc, i mnogo puta dozvolu da budemo asertivni. Pa sta smo radili sa svim tim besom koji je nastao u nama zbog tih iskustava? Posto nismo mogli izbaciti bes napolje, mi smo ga zakopali ili potisnuli. Nismo se mogli boriti u to vreme i nije nam bilo dozvoljeno da izrazimo svoj bes. Pa sta smo drugo mogli uraditi, nego ga zadrzati. Mi smo zadrzavali unutrasnji bes mnogo, mnogo godina. To je zakopani bes koji doprinosi bolesnom ciklusu socijalne anksioznosti. Moramo da budemo oprezni, jer je bes jedna od negativnijih emocija. Mi zelimo da budemo u stanju da oslobodimo nas zakopani bes. To jest, bes iz proslosti. Bez da se vracamo nazad i ponovo je "posetimo". Nece nam dobro doneti da se vratimo nazad i probamo da se setimo svih nepravdi zbog kojih smo patili dok smo bili mladji. To ce samo raspaliti i razgoreti nase simptome i sve pogorsati.

Ono sto moramo da radimo je da dozvolimo nasem umu da pustimo i oslobodimo zakopan bes iz proslosti, tako da proslost vise nema nikakvu moc nad nama. Primetite da je tajna kako da to uradimo, je da rukovodimo zakopanim besom na racionalan, pozitivan nacin. Necemo ga raspaliti ili razgoreti. Necemo ga pojacati ili namerno pokusati da ga izbacimo na povrsinu. Moramo da rukovodimo besom na opsti nacin, a ne tako sto cemo se setiti bilo cega specificnog. Nego jednostavno dajuci vasem mozgu dozvolu da oslobodite taj potisnut bes i na bilo koji opravdan nacin na koji mozete. Primetite da mi ovde nikom ne oprastamo i ne analiziramo nista o tome. Mi jednostavno polazimo od cinjenica. Mi imamo neke zakopane, potisnute besove koji se javljaju kao rezultat drugih ljudi i drugog vremena u nasem zivotu. No, to je zakopano i potisnuto u nasem umu i mi moramo da budemo ti sto cemo to osloboditi. Ovo cemo uraditi na opsti nacin a ne gledajuci bilo sta "pod mikroskopom".

Zapocnimo proces tako sto cete reci nekoliko reci o sebi. Izmenite tu izjavu na nacin na koji zelite ali treba da kazete nesto uz ove redove:
- Ja sam zakopao potisnuti bes unutar mene u mnogim godinama emocionalnog zlostavljanja. Ovo je opravdan bes i ja imam pravo da budem besan. Bio sam mladji kad mi se ovo desilo i nisam znao kako da razresim ove situacije. To je savrseno normalno. Cak iako ovo nije fer, ja znam da zaljenje u vezi ovog ili podgrevanje stvari, nanovo i nanovo, samo pogorsava problem. Razmisljanje o ovom ne donosi nista dobro. U stvari, sto vise razmisljam o proslosti, to se vise osecam besan i bespomocan. Umesto toga, ja biram da idem napred sa mojim zivotom. Mada ne mogu zaboraviti sta se desilo u proslosti ja mogu otpustiti emocionalna osecanja, bes koji je zakopan u mom umu. Potisnut bes me zadrzava od zivljenja zivota koji ja zelim da zivim. Zato za sebe, i za moje izlecenje, ja otpustam te stare, zakopane, negativne emocije. Ja ih oslobadjam da odu. Dajem dozvolu mom mozgu da oslobodi te negativne emocije, bez obzira da li spavam ili sam budan, da li sam svestan ili nesvestan. Ja cu ziveti u sadasnjosti i bicu slobodan od emocionalnog smeca iz proslosti.

Nazad <<     Dalje >>